Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

мѐшина

жтом 3, стр. 359

мѐшина

мешина, мјешина

Стална адреса

Лема

мешина

Варијанте

мјешина, мјѐшина

Извор

том 3, стр. 359, редослед 11

  1. 1.

    мех (1 и 3)

    — Скупљала је по педесет мјешина сира, скорупа и масла.
    Вујач.
    За њим ђипаше ... гајдашц напухавајући ... мјешину га да.
    Шен.
  2. 2.

    аугм. од мех.

    аугм. — аугментативмех. — механика
  3. 3.а.

    трбух (обично велик), трбушина.

    pejorative
    пеј. — пејоративно
    — Газда, мешина ти ка пивско фртаљче. Рад.
  4. 3.б.

    фиг. човек с великим трбухом, трбоња, дебељко.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислус — средњи род
    — Тужио ми се на ону мјешину, Берегија.
    Фелд.
    Иде оној мешини Мајсторовићу?
    Ћос. Б.

Фразе

продана ~ погрд. човек који је ради материјалне користи спреман свакоме да служи. — Приправљате се изврсно за будуће продане мјешине.
Ђал.
Изворни текст (OCR)
мѐшина, ијек. мјѐшина, ж 1. мех (1 и 3). — Скупљала је по педесет мјешина сира, скорупа и масла. Вујач. За њим ђипаше ... гајдашц напухавајући ... мјешину га да. Шен. 2. аугм. од мех. 3. пеј. а. трбух (обично велик), трбушина. — Газда, мешина ти ка пивско фртаљче. Рад. Д. б. фиг. човек с великим трбухом, трбоња, дебељко. — Тужио ми се на ону мјешину, Берегија. Фелд. Иде оној мешини Мајсторовићу? Ћос. Б.