Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

мѐштрија

жтом 3, стр. 360

мѐштрија

мештрија

Лема

мештрија

Извор

том 3, стр. 360, редослед 4

  1. 1.

    (ген. мн. ме̏штрӣја̄) покр занат, обрт.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Такав стари цехмештар био је стари Никола Целинић, по мештрији постолар.
    Шен.
  2. 2.

    алат, оруђе.

    — Добро умију да баратају својом мештријом.
    Крл.
  3. 3.

    фиг. вештина, способност сналажења, мајсторство.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Све је то белзебупска мештрија и лажк.
    Крл.
Изворни текст (OCR)
мѐштрија ж (ген. мн. ме̏штрӣја̄) покр. 1. занат, обрт. — Такав стари цехмештар био је стари Никола Целинић, по мештрији постолар. Шен. 2. алат, оруђе. — Добро умију да баратају својом мештријом. Крл. 3. фиг. вештина, способност сналажења, мајсторство. — Све је то белзебупска мештрија и лажк. Крл.