Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

мѐђа

жтом 3, стр. 327

мѐђа

међа

Стална адреса

Лема

међа

Извор

том 3, стр. 327, редослед 4

  1. 1.а.

    гранична линија, гранични појас између два имања; граница између двеју држава, између два подручја.

    — Што си, стрве, прико међе моје заоро̂?
    Чипл.
    Несрећа је њезина почела онога дана кад су Швабе провалили преко међа наше земље.
    Донч.
  2. 1.б.

    ограда од наслаганог камена или густог растиња.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Почну вођи кукљати цријева, ка̑ да се међе ваљају.
    Љуб.
    Склонисмо се у једну међу, ниже њиве.
    Чол.
  3. 2.

    фиг. граница до које се нешто простире, мера до које нешто досеже.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Човјечију међу зар већ прекорачих?
    Наз.
Изворни текст (OCR)
мѐђа ж 1. а. гранична линија, гранични појас између два имања; граница између двеју држава, између два подручја. — Што си, стрве, прико међе моје заоро̂? Чипл. Несрећа је њезина почела онога дана кад су Швабе провалили преко међа наше земље. Донч. б. покр. ограда од наслаганог камена или густог растиња. — Почну вођи кукљати цријева, ка̑ да се међе ваљају. Љуб. Склонисмо се у једну међу, ниже њиве. Чол. 2. фиг. граница до које се нешто простире, мера до које нешто досеже. — Човјечију међу зар већ прекорачих? Наз.