Одредница

ме́њати

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 339

ме́њати

мењати QA: medium

Стална адреса

Лема

мењати

Извор

том 3, стр. 339, редослед 20

  1. 1.а.

    ијек. мијѐњати, несврш а. чинити друкчијим у погледу садржине, изгледа, степена и сл.: ~ брзину чеrа

    ијек. — ијекавскисл. — слично
    напон струје. — Стижу извештаји који мењају из темеља ситуацију. Дед. В.
    Коз. Ј.
  2. 1.б.

    уклањати, одстрањивати замењујући другим, новим, смењивати; наизменично употребљавати: ~ облоге, ~ гуме, ~ алат.

    Непрестано мијењају стражу, дан ... ноћ. Кркл. Кад сам навршио треће годиште службе, ја сам вас молио да ме мијењате. Љуб.
  3. 1.в.

    остављати; напуштати замењујући другим, прелазећи из једног у друго; добијати у друкчијем, измењеном виду: ~ савезнике, ~ боју, ~ изглед.

    Видим да није тако чим си кренуо да мијењаш вјеру. Андр. И. Свемир мијења лице. Уј.
  4. 2.

    а. (ређе сврш.) давати (дати) у замену за друго, за нешто одговарајуће вредности, размењивати (разменити); трампити: ~ машине за сировине, ~ динаре за доларе.

    Мењам ново за старо. Ђон. б. давати за ситниш, претварати у ситан новац: ~ хиљадарку. в. узајамно упућивати; узајамно саопштавати: ~ поклоне, ~ поздраве, мисли, ~ утиске. — фиг. Прозори мијењају топле погледе увече. Уј.
  5. 3.

    необ. вршити наизменично, обављати у сменама.

    Дежурство су мењале три болничарке. Рист.
  6. 4.

    грам. показивати, употребљавати у разним облицима (променљиву реч), деклинирати, конјугирати: ~ именицу, ~ глагол.

  7. 5.

    покр. в. мењати се (2).

    На њеном лицу нијесу таласала и мијењала сваки час друга чувства.

Фразе

~ у лицу наизменично бледети и црвенети (у неприлици).

Пододреднице

~ се

1. постајати друкчији: мења се време. — Срећа ми се наглије мијења него валови на ... мору, Рад. Стј. 2. долазити наизменично једно за другим, смењивати се. — Мењали се цареви, а Бего ... седео на боку ... и превозио. Марк. М. Сузе и радости мијењају се али прекидано. Војн. 3. (и сврш.) уз. повр. а. (чиме) да(ва)ти (што) за други предмет исте врсте. — Нећу се са Турчином мијењати каnама, а још мање коњем и оружјем. Вујам. б. међусобно размењивати место, положај. — Ни с царем се не бих мењао. Змај. 4. грам имати различите облике деклинације или конјугације (о променљивим речима)

постајати друкчији: мења се време.долазити наизменично једно за другим, смењивати се.(и сврш.) уз. повр. (чиме) да(ва)ти (што) за други предмет исте врсте.међусобно размењивати место, положај.грам имати различите облике деклинације или конјугације (о променљивим речима)
Изворни текст (OCR)
ме́њати, ме̑ња̄м, ијек. мијѐњати, несврш. 1. а. чинити друкчијим у погледу садржине, изгледа, степена и сл.: ~ брзину чеrа,