Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

мѐћава

жтом 3, стр. 354

мѐћава

мећава

Стална адреса

Лема

мећава

Извор

том 3, стр. 354, редослед 20

  1. 1.

    (ген. мн. ме̏ћа̄ва̄) ветар са снегом, вејавица, олуја.

    ген. — генитивмн. — множина
  2. 2.

    фиг. оно што се појављује у одвећ брзим налетима.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Гомила рудара] ... обасула је обадвојицу играча мећавом питања.
    Цес. А.
    У ковачници ... пршти и врца мећава искара.
    Сек.

Фразе

једе као ~ брзо и много једе.
Изворни текст (OCR)
мѐћава ж (ген. мн. ме̏ћа̄ва̄) 1. ветар са снегом, вејавица, олуја. 2. фиг. оно што се појављује у одвећ брзим налетима. — Гомила рудара] ... обасула је обадвојицу играча мећавом питања. Цес. А. У ковачници ... пршти и врца мећава искара. Сек.