Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ми̑г

мтом 3, стр. 360

ми̑г

миг

Стална адреса

Лема

миг

Извор

том 3, стр. 360, редослед 14

  1. 1.а.

    брз трептај оком којим се даје знак; знак.

    — Миг ока или крет руке му је заповијед.
    Маж. Ф.
    Као да су само чекали на тај миг, сви навалише ко каменом ко штапом.
    Ћоп.
  2. 1.б.

    фиг. лак покрет као знак заповести, наређења.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Прошло је време охоле властеле, мигова без поrовора.
    Мас.
    По вашем мигу морао се захвалити на служби.
    Том.
  3. 2.

    тренутак.

    — Кола звркнуше преко камења, и за један миг излетеше кроз велике усвођене вратнице.
    Ранк.
  4. 3.

    (у прилошкој служби: мигом) индив. одмах, сместа.

    индив. — индивидуално
    — Одлази мигом, наложи ... сместа нек један паши одјезди.
    Кост. Л.

Фразе

дати ~ коме фиг. дати на знање, упозорити каквим знаком да треба нешто извршити. — Морао сам неочекивано нестати, редарство ми је дало миг
Михољ.
Изворни текст (OCR)
ми̑г м 1. а. брз трептај оком којим се даје знак; знак. — Миг ока или крет руке му је заповијед. Маж. Ф. Као да су само чекали на тај миг, сви навалише ко каменом ко штапом. Ћоп. б. фиг. лак покрет као знак заповести, наређења. — Прошло је време охоле властеле, мигова без поrовора. Мас. По вашем мигу морао се захвалити на служби. Том. 2. тренутак. — Кола звркнуше преко камења, и за један миг излетеше кроз велике усвођене вратнице. Ранк. 3. (у прилошкој служби: мигом) индив. одмах, сместа. — Одлази мигом, наложи ... сместа нек један паши одјезди. Кост. Л.