миго̀љиво̄ст

мигољивост

Лема

мигољивост

Извор

том 3, стр. 360, редослед 25

—
својство онога који је мигољив, онога што је мигољиво, немир, узнемиреност.
— Сав се узврпољио од штреберске мигољивости. Крл. ми̏гољити (се) и ми̑гољити (се), -ӣм (се) несврш. 1. а. полако се мицати, кретати; мешкољити се.
— Медвјед Брундо даље узбрдо мигољи.
Наз.
Снег мигољи као да је жив.
Ћос. Д.
Он уздахну и поче се мигољити под покровцем.
Ћоп.
б. врпољити се, немирно се вртети да би се од нечега избавило, побегло некуд.
— Почнем се мигољити, не би ли он скинуо руке с мене.
Дом.
Мигољи међу свијетом и пази само да не би која капља пала на њега.
Мар.
2. фиг. измицати (се), нестајати.
— Мигољи се, заиста, проклета пара као љигава риба.
Рад. Д.

Изворни текст (OCR)

миго̀љиво̄ст, -ости ж својство онога који је мигољив, онога што је мигољиво, немир, узнемиреност. — Сав се узврпољио од штреберске мигољивости. Крл. ми̏гољити (се) и ми̑гољити (се), -ӣм (се) несврш. 1. а. полако се мицати, кретати; мешкољити се. — Медвјед Брундо даље узбрдо мигољи. Наз. Снег мигољи као да је жив. Ћос. Д. Он уздахну и поче се мигољити под покровцем. Ћоп. б. врпољити се, немирно се вртети да би се од нечега избавило, побегло некуд. — Почнем се мигољити, не би ли он скинуо руке с мене. Дом. Мигољи међу свијетом и пази само да не би која капља пала на њега. Мар. 2. фиг. измицати (се), нестајати. — Мигољи се, заиста, проклета пара као љигава риба. Рад. Д.