ми̏лак

милак

Лема

милак

Извор

том 3, стр. 362, редослед 34

1.
песн. мио, драг.
песн. — песнички
— Давно је сред срца мога милка ватра пропламсала. КХ 193б.
2.
(у именичкој служби) м милина, раздраганост, миље.
— А падале су сузе од милка и од среће.
Крањч. С.

Изворни текст (OCR)

ми̏лак, -лка, -лко песн. 1. мио, драг. — Давно је сред срца мога милка ватра пропламсала. КХ 193б. 2. (у именичкој служби) м милина, раздраганост, миље. — А падале су сузе од милка и од среће. Крањч. С.