Одредница

мѝлијӣ

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 373

мѝлијӣ

милији

Стална адреса

Лема

милији

Извор

том 3, стр. 373, редослед 29

  1. 1.

    -е̄) 1. који се воли, драг ([—3).

    — Гледам с једног брда нашу колону, једну од најмилијих слика у овом нашем рату.
    Дед. В.
    Сваким је даном звук њезина гласа Рибаревим ушима био све то милији.
    Креш.
  2. 2.

    пријатан, угодан, љубак: ~ осмех.

    — У шуми сједе цврчци и милим оглашују нам се гласом.
    М-И

Фразе

до миле воље, по милој вољи (што чинити) докле се хоће, жели; иди (пођи) с милим богом остави ме на миру; коме је глава мила, коме је живот мио ко хоће да остане жив; миле крви благе, тихе нарави. — Он, премда војник, нит је био спретан нит' умјетан, али се казивао медене ријечи и миле крви. Буд.; мили и драги рођаци, својта; пријатељи. — Пошта ти је ненадокнадива посредница са свима твојим мИлим и драгима. Рад. Стј.; мило за драго (вратити, враћати) в. уз драг (изр.); ни од мила баш ништа, нимало: — Нема воћке (на дрвету) ни од мила.
Вук Рј.
Изворни текст (OCR)
мѝлијӣ, -а̄, -е̄) 1. који се воли, драг ([—3). — Гледам с једног брда нашу колону, једну од најмилијих слика у овом нашем рату. Дед. В. Сваким је даном звук њезина гласа Рибаревим ушима био све то милији. Креш. 2. пријатан, угодан, љубак: ~ осмех. — У шуми сједе цврчци и милим оглашују нам се гласом. М-И.