Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ми̏лоснӣк

мтом 3, стр. 366

ми̏лоснӣк

милосник

Лема

милосник

Варијанте

мило̀снӣк

Извор

том 3, стр. 366, редослед 22

  1. 1.

    (вок ми̏лоснӣче); исп. милосница 1. љубавник.

    euphemism
    исп. — испоредиеуф. — еуфемизам
    — аиШао е на маркиза ... милосника војвоткиње.
    Јов. Ј.
  2. 2.

    љубимац, фаворит.

    — а нисам ... ни милосник, ни удворица ... ни ласкавац.
    Крл.
  3. 3.а.

    онај који даје, удељује милост (о богу).

    — Прости нама, вишњи милосниче!
    Март.
  4. 3.б.

    (у значењу придева) милостиви.

    — Хвала милоснику богу кад ми је дао да ово дочекам.
    Ћор.
Изворни текст (OCR)
ми̏лоснӣк, -а и мило̀снӣк, -и́ка м (вок. ми̏лоснӣче); исп. милосница 1. еуф. љубавник. — аиШао е на маркиза ... милосника војвоткиње. Јов. Ј. 2. љубимац, фаворит. — а нисам ... ни милосник, ни удворица ... ни ласкавац. Крл. 3. а. онај који даје, удељује милост (о богу). — Прости нама, вишњи милосниче! Март. б. (у значењу придева) милостиви. — Хвала милоснику богу кад ми је дао да ово дочекам. Ћор.