ми̏ло̄ст
милост
Лема
милост
Извор
том 3, стр. 367, редослед 6
- 1.
(лок. ми̏лости и мило̀сти) осећање наклоности; пажња.
— У том рату стекао је особиту милост владареву.
Црногорска династија стајала је код Руса у великој милости.
- 2.
самилост, милосрђе, сажаљење.
— Хоће да исплаче милост да је не истјерају из куће.
Држани су из милости, а морали су зато да раде све оно што нико други није хтео да ради.
- 3.
опроштај, помиловање.
— Отишла је да тражи за њега мужа милост у Ђеновљана.
Ударале су се у прса ... вапијући за милост.
- 4.
милошта, љубав.
— Људи су га од милости тако прозвали.
Двоје милих у милости расло.
Фразе
ваша ~ ист. у ословљавању особа на високом положају (најчешће владара и племића); оставити, предати на ~ и немилост оставити без икакве заштите; остати, стајати на божјој милости бити остављен, препуштен случају; по милости божјој и вољи народној ист. одредба уз титуле владара у неким монархијама или уз прогласе и акте које владари објављују; Здраво Маријо, милости пуна рлг. прве речи из католичке молитве Богородици; слава му и милост етн. рлг. узречица уз помињање имена бога или свеца, или и при помисли на њих.
Изворни текст (OCR)
ми̏ло̄ст, -ости ж (лок. ми̏лости и мило̀сти) 1. осећање наклоности; пажња. — У том рату стекао је особиту милост владареву. Крањч. Стј. Црногорска династија стајала је код Руса у великој милости. Јов. С. 2. самилост, милосрђе, сажаљење. — Хоће да исплаче милост да је не истјерају из куће. Бен. Држани су из милости, а морали су зато да раде све оно што нико други није хтео да ради. Поп. Ј. 3. опроштај, помиловање. — Отишла је да тражи за њега мужа милост у Ђеновљана. Грол. Ударале су се у прса ... вапијући за милост. Кол. 4. милошта, љубав. — Људи су га од милости тако прозвали. Јакш. Ђ. Двоје милих у милости расло. НПХ.