Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

мимои́ћи

сврштом 3, стр. 370

мимои́ћи

мимоићи

Стална адреса

Лема

мимоићи

Варијанте

мимо̀ӣћи

Извор

том 3, стр. 370, редослед 2

  1. а.

    проћи мимо, покрај.

    — Мимоишао је своју кућу и зашао.
    Ћоп.
    Тога сам се И бојао због вас, али сам се понадао да ће мимоићи.
    Јанк.
  2. б.

    не додирнути, не споменути у разговору.

    — Свећеник се понешто смути, но мимоиђе бискупову опоменV.
    Ђал.
    Мимоиђе Матица обећање.
    Гор.

Фразе

та чаша неће те мимоићи од те непријатности, од те опасности нећеш се спасти, извући, то ти се мора десити, догодити.

Пододреднице

~ се

1. уз. повр. проћи један мимо другог; укрстити се. — На узаној стази двоје се не могу мимоићи. Моск. Писма су се мимоишла. Р-К Реч. 2. безл. необ. разминути се, проћи се. — Јуче се некако мимоиђе те не одох. Глиш

уз. повр. проћи један мимо другог; укрстити се.безл. необ. разминути се, проћи се.
Изворни текст (OCR)
мимои́ћи и мимо̀ӣћи, мимо̀ӣђе̄м сврш. а. проћи мимо, покрај. — Мимоишао је своју кућу и зашао. Ћоп. Тога сам се И бојао због вас, али сам се понадао да ће мимоићи. Јанк. б. не додирнути, не споменути у разговору. — Свећеник се понешто смути, но мимоиђе бискупову опоменV. Ђал. Мимоиђе Матица обећање. Гор.