Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ми́нути

сврштом 3, стр. 373

ми́нути

минути QA: medium

Лема

минути

Извор

том 3, стр. 373, редослед 18

  1. 1.а.

    проћи (поред, покрај кога или чега, кроз кога или кроза шта).

    — Покадшто мине крај ватре коњаник.
    Шен.
    Нема баш никога познатог да мине.
    Стан.
    Кроз срце јој срећа мину.
    Радич.
  2. 1.б.

    проћи, протећи (о времену).

    — Подне минуло.
    Наз.
  3. 1.в.

    свршити се, престати.

    — Мислили смо да престојимо под дрвећем док киша не мине.
    Чол.
    Вечера већ давно минула, а он и не мисли да се миче.
    Леск. Ј.
  4. 1.г.

    ишчезнути, нестати.

    — Сјећање на мајку минуло је, и туга нагло ишчиљела. Њоп.
  5. 1.д.

    отићи, уклонити се, удаљити се.

    — Јана мину у поље Косово, Јован пође да тражи крзнике.
    НП Вук
    Сви поштени људи желе да им само мине с вида. Хар.
  6. 1.ђ.

    оставити, напустити.

    — Минимо то сунце које не видимо.
    Кур.
    Снаго, што даље ме крећеш, да л минути ти ћеш ме икада?
    Наз.
  7. 2.

    мимоићи, промашити.

    — Минуло је мене свако добро кад сам ја тебе узео. Н. прип.
    Вук
  8. 3.

    умаћи, избећи.

    — И ти турске не минуо руке.
    НП Вук

Пододреднице

~ се

уз. повр. мимоићи се, укрстити се. — Ако се случајно баш и сретну, не поздраве се ... Мину се као туђи. Каш. Он је заокренуо бријегом, а ви ваљда овуда ливадом? — Јао! Најпослије смо се крижали, па ћемо се још минути. Ђал

уз. повр. мимоићи се, укрстити се.
Изворни текст (OCR)
ми́нути, ми̑не̄м сврш. 1. а. проћи (поред, покрај кога или чега, кроз кога или кроза шта). — Покадшто мине крај ватре коњаник. Шен. Нема баш никога познатог да мине. Стан. Кроз срце јој срећа мину. Радич. б. проћи, протећи (о времену). — Подне минуло. Наз. в. свршити се, престати. — Мислили смо да престојимо под дрвећем док киша не мине. Чол. Вечера већ давно минула, а он и не мисли да се миче. Леск. Ј. г. ишчезнути, нестати. — Сјећање на мајку минуло је, и туга нагло ишчиљела. Њоп. д. отићи, уклонити се, удаљити се. — Јана мину у поље Косово, Јован пође да тражи крзнике. НП Вук. Сви поштени људи желе да им само мине с вида. Хар. ђ. оставити, напустити. — Минимо то сунце које не видимо. Кур. Снаго, што даље ме крећеш, да л минути ти ћеш ме икада? Наз. 2. мимоићи, промашити. — Минуло је мене свако добро кад сам ја тебе узео. Н. прип. Вук. 3. умаћи, избећи. — И ти турске не минуо руке. НП Вук.