мѝнђуша
минђуша
Лема
минђуша
Извор
том 3, стр. 371, редослед 8
- —
(обично у мн.) тур. накит који се носи на ушима.
— Вазда су јој висиле у ушима дуге златне минђуше.
Изворни текст (OCR)
мѝнђуша ж (обично у мн.) тур. накит који се носи на ушима. — Вазда су јој висиле у ушима дуге златне минђуше. Шен.