мира̀кул
миракул
Лема
миракул
Етимологија
Latin
Извор
том 3, стр. 375, редослед 16
- 1.
(обично мн.) врста средњовековне црквене драме.
- 2.
чудна ствар, чудан догађај, чудо.
— Бискуп му забрани правити миракуле, а кад се није покорио, дигне га са жупе. Шимун.ез
Изворни текст (OCR)
мира̀кул м лат. 1. (обично мн.) врста средњовековне црквене драме. 2. чудна ствар, чудан догађај, чудо. — Бискуп му забрани правити миракуле, а кад се није покорио, дигне га са жупе. Шимун.ез