мирѝсати
мирисати
Лема
мирисати
Извор
том 3, стр. 376, редослед 12
- 1.
издавати, одавати из себе мирис (обично пријатан)
— Липа је мирисала божанским мирисом.
Јетко мирише оштра и ријетка трава.
- 2.
фиr. (обично с предл.: на, по) личити на (нешто), изгледати као; подсећати на (нешто).
— Држање тога демократе мирише по диктатури.
Све ми је то м рисало на провокацију.
- 3.
чулом мириса примати, осећати мирис, удисати мирис.
— Мирише још неразвијену ружу.
- 4.а.
фиг. свиђати се, допадати се.
— Не мирише му ни мотика ни плуг. Ков.
- 4.б.
марити, волети.
— Ни њега Малиша не мирише.
Њега и сами Чеси баш нарочито не миришу.
- 5.
необ. чинити мирисним.
— Цвет један ... ми још мирише груди.
Фразе
~ барут учествовати, суделовати у рату; ~ на барут (и дијал. ~ по баруту) в. уз барут (изр.); ~ на млеко бити сувише млад; мирише на кољиво, тамјан, гробље (и дијал. мирише по кољиву, тамјану, гробљу) ускоро ће умрети; ни лук јео ни лук(ом) мирисао в. уз лук (изр.); ни(ти) смрди ни(ти) мирише пеј. не види се шта је, за шта је, неодређен је, ни тамо ни овамо.
Изворни текст (OCR)
мирѝсати, мѝрише̄м несврш. 1. издавати, одавати из себе мирис (обично пријатан). — Липа је мирисала божанским мирисом. Вес. Јетко мирише оштра и ријетка трава. Донч. 2. фиr. (обично с предл.: на, по) личити на (нешто), изгледати као; подсећати на (нешто). — Држање тога демократе мирише по диктатури. Матош. Све ми је то м рисало на провокацију. Чол. 3. чулом мириса примати, осећати мирис, удисати мирис. — Мирише још неразвијену ружу. Јакш. Ђ. 4. фиг. а. свиђати се, допадати се. — Не мирише му ни мотика ни плуг. Ков. А. б. марити, волети. — Ни њега Малиша не мирише. Ком. Њега и сами Чеси баш нарочито не миришу. Сим. 5. необ. чинити мирисним. — Цвет један ... ми још мирише груди. Бој.