ми́рити

мирити

Стална адреса

Лема

мирити

Извор

том 3, стр. 376, редослед 19

1.а.
чинити, посредовати да се завађене стране сложе.
— То је срамота
— комшије па се кољете ... поче Стеван да их мири.
Глиш.
Старац ме слао да мирим и сједињујем.
Л-К
1.б.
чинити да неко буде миран,, утишавати, стишавати.
— Антица ... доји своје чедо, мири га и успављује.
Ћип.
2.
доводити у еагласност, навикавати на нешто.
— Рат и револуција ... мире људе с опасношћу.
Прод.
3.
утољавати, ублажавати.
— Мирећи глад, Јанко би радо намирио и своју испитљивост.
Мат.

Пододреднице

~ се

1. уз. повр. прекидати заваду, враћати се мирним односима. — Мире се, рукују се ... љубе и праштају. Ад. Долазе му старци и мире се. Вел. 2. фиг. навикавати се, примати неку ствар као обичну. — Миримо се са стварношћу. Божић. Отац се тешко мирио и са самом мишљу да му је кћерка сеоска учитељица. Ћос. Б. 3. постајати миран, стишавати се, умиривати се. — »Ах, боже мој ... Зашто није овдје!« Мирила се на часак. Крањч. С. Тако с моја мирила љутина и прва се враћала тишина. Радич. ми́рити", -ӣм несврш. песн. в. мирисати. — Ветрић пири, липа мири ко̑ и пре. Радич. Цијели гај се буди, шумори и мири као смиљ. Наз

уз. повр. прекидати заваду, враћати се мирним односима.фиг. навикавати се, примати неку ствар као обичну.постајати миран, стишавати се, умиривати се.

Изворни текст (OCR)

ми́рити1, ми̑рӣм несврш. 1. а. чинити, посредовати да се завађене стране сложе. — То је срамота — комшије па се кољете ... поче Стеван да их мири. Глиш. Старац ме слао да мирим и сједињујем. Л-К. б. чинити да неко буде миран,, утишавати, стишавати. — Антица ... доји своје чедо, мири га и успављује. Ћип. 2. доводити у еагласност, навикавати на нешто. — Рат и револуција ... мире људе с опасношћу. Прод. 3. утољавати, ублажавати. — Мирећи глад, Јанко би радо намирио и своју испитљивост. Мат.