ми̑рнӣ
мирни QA: medium
Лема
мирни
Извор
том 3, стр. 375, редослед 20
- 1.
-о̄) 1. који не нарушава мир, који је без рата:
доба, мирна времена, решавати питања мирним путем.
- 2.
а. који не ремети јавни ред и мир, који је мирољубив: ~ грађанин.
Трговци и остали мирни Турци могу и даље у Србији становати. Нов. б. који се не свађа, који воли слогу, повучен, тих. — Морао је притегнути каиш само да га до вечере суздржи мирна. Перк. в. остављен ча миру, неузнемираван; који је ван опасности, безбедан, сигуран. — Ни у својој властитој утроби нијесам миран. П 1939. Кад си само миран осто̑ од зверади. Змај.
- 3.
а. тих, нечујан; непокретан.
Врт заклоњен ... мирним, шапатљивим јабланима. Матош. По њему Копернику Земља с налази у центруму света, мирна и непомична. Петрон. б. који показује душевну уравнотеженост, мирну савест, спокојан. — Смео га је својим мирним погледом. Нех. С наше стране ми можемо бити мирни, јер нисмо ништа допринели срозавању револуционарне теорије.
Фразе
(па, и) ~ Бачка (Босна, крајина) ствар је у реду. — Али, на то се можеш начинити глув, па мирна Бачка! Чипл. Рачун је сад чист, и мирна Босна! Том. Да ми, брате, пошаљемо тај новац ком треба, па мирна крајина. Дом.; мирне душе в. уз душа (изр.); мирне савести в. уз савест (изр.).
Изворни текст (OCR)
ми̑рнӣ, -а̄, -о̄) 1. који не нарушава мир, који је без рата: