мирно̀ћа
мирноћа
Лема
мирноћа
Извор
том 3, стр. 377, редослед 14
- а.
особина, стање онога који је миран; душевни мир, спокојство.
— Он во узор мирноће, вукао је јарам без тужбе и злоће.
Видећи чаше ... опет задоби мирноћу.
- б.
стање мировања, тишина; непомичност.
— Кобна ј то мирноћа ... то ј она тишина која муњу прати.
Најважније је ... да стријелац ... постигне мирноћу читавог тијела.
Изворни текст (OCR)
мирно̀ћа ж а. особина, стање онога који је миран; душевни мир, спокојство. — Он во узор мирноће, вукао је јарам без тужбе и злоће. Стан. Видећи чаше ... опет задоби мирноћу. Креш. б. стање мировања, тишина; непомичност. — Кобна ј то мирноћа ... то ј она тишина која муњу прати. Змај. Најважније је ... да стријелац ... постигне мирноћу читавог тијела. Стр.