Одредница

ми̑р

мтом 3, стр. 374

ми̑р

мир

Лема

мир

Извор

том 3, стр. 374, редослед 17

  1. 1.

    правн. стање без рата, мирни односи међу државама и народима супр. рат.

    правн. — правни, правнички
  2. 2.а.

    стање без ремећења јавног реда; супр. неред.

    супр. — супротно
    — Пришао је неки полицајац и опоменуо га да не ремети ред и мир.
    Андр. И.
    Код пореза дакле није главно заштита јавнога мира и реда.
    Рад. Стј.
  3. 2.б.

    стање без свађе, гложења, слога.

    — Ја сам ... такође имао удела у разоравању ваше среће, вашег домаћег мира.
    Ком.
    Ето то ти је мутило мир у два села.
    Мул.
  4. 2.в.

    стање без буке, галаме, тишина.

    — У миру велике куће чује се како свећа пуцкара.
    Ћос. Б.
  5. 3.а.

    одмор од посла.

    — Ти си, као и ја ... сањао о добром, заслуженом миру.
    Рак.
  6. 3.б.

    стање без узбуђења, душевна равнотежа, спокојство.

    — Та мисао унесе мир у његову немирну душу.
    Крањч. Стј
    Та женидба ... везала га је заувек, одузевши му мир и спокојство.
    Андр. И.
  7. 4.

    пензија, мировина.

    archaic
    заст. — застарело
    — Одлучио је чекати док постане мајор, па ће онда у мир.
    Том.
  8. 5.

    (у служби узвика) тишина! без галаме!

    — Деца се заваде, а он тек викне: »Мир, децо!« и она се стишају.
    Дом.
    Госпођица професор показала се на вратима. Викнула је гласно: »Мир«, иако су деца била мирна.
    Макс.
    пензионисати, умировити. ми̑р", ми́ра м цсл. ар2. свет. — Ти који си развија̑ прашину ... и назва̂ је твојим мировима ... уклон од ње Црне Горе муње и громове. Њег. По мору и по суху, на коњу и корабљу ... многе сам стране мира к мудри Улис преш6.
    Митр.

Фразе

вечни ~ смрт; гранчица мира в. уз гранчица (изр.); закључити (склопити, утвр дити, углавити, направити, учинити) ~ споразумети се о престанку рата; из чиста мира (учинити што) без икаквог оправданог разлога; ~ божји рлг. божићни поздрав код православних праћен љубљењем; ~ пепелу његову (нека му је ~ души, почивао у миру) рл. и етн. последњи поздрав умрломе; на миру (с миром, у миру, миром) не узнемиравајући никога, мирно; не да̑ ђаво (враг) мира (коме) не може да мирује, тражи свађу; не дати мира коме стално узнемиравати кога; нема мира док ... не може се смирити док не уради нешто; не дати мира узнемиравати; ниг де да нађе мира јако је узнемирен; не може да се стиша, да постигне душевни мир; оружани ~ мир уз одржавање војне силе, спремности за рат; оставити, пустити на миру не узнемиравати, не дирати; повући се у ~, поћи у ~ отићи у пензију, мировину; попушити лулу мира, попити чашу мира измирити се; ставити
Изворни текст (OCR)
ми̑р1, ми́ра м 1. правн. стање без рата, мирни односи међу државама и народима; супр. рат. 2. а. стање без ремећења јавног реда; супр. неред. — Пришао је неки полицајац и опоменуо га да не ремети ред и мир. Андр. И. Код пореза дакле није главно заштита јавнога мира и реда. Рад. Стј. б. стање без свађе, гложења, слога. — Ја сам ... такође имао удела у разоравању ваше среће, вашег домаћег мира. Ком. Ето то ти је мутило мир у два села. Мул. в. стање без буке, галаме, тишина. — У миру велике куће чује се како свећа пуцкара. Ћос. Б. 3. а. одмор од посла. — Ти си, као и ја ... сањао о добром, заслуженом миру. Рак. б. стање без узбуђења, душевна равнотежа, спокојство. — Та мисао унесе мир у његову немирну душу. Крањч. Стј. Та женидба ... везала га је заувек, одузевши му мир и спокојство. Андр. И. 4. заст. пензија, мировина. — Одлучио је чекати док постане мајор, па ће онда у мир. Том. 5. (у служби узвика) тишина! без галаме! — Деца се заваде, а он тек викне: »Мир, децо!« и она се стишају. Дом. Госпођица професор показала се на вратима. Викнула је гласно: »Мир«, иако су деца била мирна. Макс.