ми̑р
мир
Лема
мир
Извор
том 3, стр. 374, редослед 17
- 1.
правн. стање без рата, мирни односи међу државама и народима супр. рат.
- 2.а.
стање без ремећења јавног реда; супр. неред.
— Пришао је неки полицајац и опоменуо га да не ремети ред и мир.
Код пореза дакле није главно заштита јавнога мира и реда.
- 2.б.
стање без свађе, гложења, слога.
— Ја сам ... такође имао удела у разоравању ваше среће, вашег домаћег мира.
Ето то ти је мутило мир у два села.
- 2.в.
стање без буке, галаме, тишина.
— У миру велике куће чује се како свећа пуцкара.
- 3.а.
одмор од посла.
— Ти си, као и ја ... сањао о добром, заслуженом миру.
- 3.б.
стање без узбуђења, душевна равнотежа, спокојство.
— Та мисао унесе мир у његову немирну душу.
Та женидба ... везала га је заувек, одузевши му мир и спокојство.
- 4.
пензија, мировина.
archaic— Одлучио је чекати док постане мајор, па ће онда у мир.
- 5.
(у служби узвика) тишина! без галаме!
— Деца се заваде, а он тек викне: »Мир, децо!« и она се стишају.
Госпођица професор показала се на вратима. Викнула је гласно: »Мир«, иако су деца била мирна.
пензионисати, умировити. ми̑р", ми́ра м цсл. ар2. свет. — Ти који си развија̑ прашину ... и назва̂ је твојим мировима ... уклон од ње Црне Горе муње и громове. Њег. По мору и по суху, на коњу и корабљу ... многе сам стране мира к мудри Улис преш6.
Фразе
вечни ~ смрт; гранчица мира в. уз гранчица (изр.); закључити (склопити, утвр дити, углавити, направити, учинити) ~ споразумети се о престанку рата; из чиста мира (учинити што) без икаквог оправданог разлога; ~ божји рлг. божићни поздрав код православних праћен љубљењем; ~ пепелу његову (нека му је ~ души, почивао у миру) рл. и етн. последњи поздрав умрломе; на миру (с миром, у миру, миром) не узнемиравајући никога, мирно; не да̑ ђаво (враг) мира (коме) не може да мирује, тражи свађу; не дати мира коме стално узнемиравати кога; нема мира док ... не може се смирити док не уради нешто; не дати мира узнемиравати; ниг де да нађе мира јако је узнемирен; не може да се стиша, да постигне душевни мир; оружани ~ мир уз одржавање војне силе, спремности за рат; оставити, пустити на миру не узнемиравати, не дирати; повући се у ~, поћи у ~ отићи у пензију, мировину; попушити лулу мира, попити чашу мира измирити се; ставити
Изворни текст (OCR)
ми̑р1, ми́ра м 1. правн. стање без рата, мирни односи међу државама и народима; супр. рат. 2. а. стање без ремећења јавног реда; супр. неред. — Пришао је неки полицајац и опоменуо га да не ремети ред и мир. Андр. И. Код пореза дакле није главно заштита јавнога мира и реда. Рад. Стј. б. стање без свађе, гложења, слога. — Ја сам ... такође имао удела у разоравању ваше среће, вашег домаћег мира. Ком. Ето то ти је мутило мир у два села. Мул. в. стање без буке, галаме, тишина. — У миру велике куће чује се како свећа пуцкара. Ћос. Б. 3. а. одмор од посла. — Ти си, као и ја ... сањао о добром, заслуженом миру. Рак. б. стање без узбуђења, душевна равнотежа, спокојство. — Та мисао унесе мир у његову немирну душу. Крањч. Стј. Та женидба ... везала га је заувек, одузевши му мир и спокојство. Андр. И. 4. заст. пензија, мировина. — Одлучио је чекати док постане мајор, па ће онда у мир. Том. 5. (у служби узвика) тишина! без галаме! — Деца се заваде, а он тек викне: »Мир, децо!« и она се стишају. Дом. Госпођица професор показала се на вратима. Викнула је гласно: »Мир«, иако су деца била мирна. Макс.