ми̑сао
мисао
Лема
мисао
Извор
том 3, стр. 379, редослед 15
- 1.
(инстр. ми̑сли и ми̑шљV ген. мн. ми́слӣ) духовни процес разматрања, расуђивања, анализе нечега, својствен човеку; мишљење, размишљање.
— Сеже његова мисао и више ... полијеће она такозване апстрактне регионе чистога ума.
Питање Заврзаново трже га мало из мисли.
- 2.а.
резултат, производ мишљења, сазнање, идеја.
— У њој је већ онда ... сазрела мисао да је отац невин.
У глави му је синула каква сретна мисао или какав духовит обрт.
- 2.б.
претпоставка; веровање, уверење.
— Али се ипак тјешио мишљу да је Млинар његов најбољи пријатељ.
Он за мном, у мислима да сам га већ оштетио, докле га нисам у кукурузе заварао.
- 2.в.
убеђење, уверење, поглед, схватање.
— Ахмет је био својих мисли.
Тако је коначно ускрснула слобода исказивања мисли, тј. слобода штампе.
- 3.
намера, замисао; жеља.
— Мисао о оснивању Ученог друштва код Срба родила се почетком Х Х века.
Ћије се одрекао мисли да постане богаташ.
- 4.
знање, познавање највиших достигнућа у науци, техници и сл.: научна ~, техничка ~.
- 5.
национални и политички програм, план.
— Они су формулисали ... југословенску мисао, тако рећи утврдили национални програм.
- 6.
размишљање о тешкоћама, бриге.
— Море га мисли ил уморан спава.
- 7.
памет; памћење; сећање.
— У мисли је преметао сву ту чудну руску војну.
- 8.а.
представа, слика.
— Хоризонтална црта буди мисао одмора.
- 8.б.
помисао на нешто.
— Он не може поднијети мисли том да Бонапарта води послове као с једнакима
— са свима владарима Европе.
Фразе
дати се (завести се, задупсти се, занети се, потонути, утонути) у мисли замислити се; доћи, па сти на ~ досетити се, пасти на памет; донети одлуку, решити се на нешто; заветна ~ чврста одлука, одлука коју треба по сваку цену извршити; за дња~ рђава, непоштена намера; измењ(ив)ати, размењ(ив)ати
Изворни текст (OCR)
ми̑сао, ми̂сли ж (инстр. ми̑сли и ми̑шљV; ген. мн. ми́слӣ) 1. духовни процес разматрања, расуђивања, анализе нечега, својствен човеку; мишљење, размишљање. — Сеже његова мисао и више ... полијеће она такозване апстрактне регионе чистога ума. Перк. Питање Заврзаново трже га мало из мисли. Вес. 2. а. резултат, производ мишљења, сазнање, идеја. — У њој је већ онда ... сазрела мисао да је отац невин. Мих. У глави му је синула каква сретна мисао или какав духовит обрт. Нед. б. претпоставка; веровање, уверење. — Али се ипак тјешио мишљу да је Млинар његов најбољи пријатељ. Креш. Он за мном, у мислима да сам га већ оштетио, докле га нисам у кукурузе заварао. Јакш. Ђ. в. убеђење, уверење, поглед, схватање. — Ахмет је био својих мисли. Мул. Тако је коначно ускрснула слобода исказивања мисли, тј. слобода штампе. Мј. 1926 3. намера, замисао; жеља. — Мисао о оснивању Ученог друштва код Срба родила се почетком Х Х века. Милис. Ћије се одрекао мисли да постане богаташ. Крањч. Стј. 4. знање, познавање највиших достигнућа у науци, техници и сл.: научна ~, техничка ~. 5. национални и политички програм, план. — Они су формулисали ... југословенску мисао, тако рећи утврдили национални програм. Петр. В. 6. размишљање о тешкоћама, бриге. — Море га мисли ил уморан спава. Вел. 7. памет; памћење; сећање. — У мисли је преметао сву ту чудну руску војну. Крањч. Стј. 8. а. представа, слика. — Хоризонтална црта буди мисао одмора. Матош б. помисао на нешто. — Он не може поднијети мисли том да Бонапарта води послове као с једнакима — са свима владарима Европе. Крањч. Стј.