Одредница

ми̏слити

несврштом 3, стр. 380

ми̏слити

мислити

Лема

мислити

Извор

том 3, стр. 380, редослед 33

  1. 1.

    својим умом стварати мисао, идеју; доносити судове, закључке, расуђивати, закључивати.

    — Ту се све учило мислећи и, разуме се. да је ту много више остајало у глави.
    Марк. Св.
  2. 2.

    (о коме, о чему, на кога, на што) имати у мислима, на уму, у памети, размишљати.

    — Сад је мислио о жени и о дјетету, о њихову животарењу.
    Коз. И.
  3. 3.

    сматрати, претпостављати, држати, замишљати.

    — Мислио сам свиснућу од жеђи.
    Јакш. Ђ.
  4. 4.

    хтети, желети.

    — Нека се застиде и посраме који нам зло мисле.
    Крањч. Стј
  5. 5.а.

    намеравати.

    — Шта мислиш писати?
    Дом.
    Она мисли своју кћер дати у учИтељску школу.
    Козарч.
  6. 5.б.

    (само

  7. 3.

    ) бити у изгледу, изгледати.

    — Још и не мишљаше сванути, а старац се већ диrао.
    Јурк.
    Кад киша удари, не мисли престати.
    Нен. Љ.

Фразе

~ своје, своју (мисао) занети се у размишљање; ~ својом гла вом в. уз глава (изр.); ~ туђом главом (туђим) мозгом немати самосталности у мишљењу, одлучивању, поводити се за туђим мишљењем; могу ~ јасно ми је, сасвим јасно замишљам; не може се ни ~ (на што) не долази уопште у обзир, немогућно је.
мисли му се покр. чини му се, изгледа му. — У памети уоквирује му се слика ... и мисли му се да цијели доrађај својим очима гледа.
Ћип.

Пододреднице

~ се

размишљати, одлучивати се, решавати се, предомишљати се. — Ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлучио да није поштено. Лаз. Л. Вазда се ти мислиш о другим људима. Креш

размишљати, одлучивати се, решавати се, предомишљати се.
Изворни текст (OCR)
ми̏слити, -ӣм несврш. 1. својим умом стварати мисао, идеју; доносити судове, закључке, расуђивати, закључивати. — Ту се све учило мислећи и, разуме се. да је ту много више остајало у глави. Марк. Св. 2. (о коме, о чему, на кога, на што) имати у мислима, на уму, у памети, размишљати. — Сад је мислио о жени и о дјетету, о њихову животарењу. Коз. И. 3. сматрати, претпостављати, држати, замишљати. — Мислио сам свиснућу од жеђи. Јакш. Ђ. 4. хтети, желети. — Нека се застиде и посраме који нам зло мисле. Крањч. Стј. 5. а. намеравати. — Шта мислиш писати? Дом. Она мисли своју кћер дати у учИтељску школу. Козарч. б. (само 3. л.) бити у изгледу, изгледати. — Још и не мишљаше сванути, а старац се већ диrао. Јурк. Кад киша удари, не мисли престати. Нен. Љ.