Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ми́тити

несврштом 3, стр. 382

ми́тити

митити

Лема

митити

Извор

том 3, стр. 382, редослед 23

  1. 1.

    давати мито, поткупљивати, подмићивати.

    — Порта је знала да ... нема потребе да мити Србију.
    Јов. С.
    А камо онај силни новац којим сте митили господу?
    Матош
  2. 2.

    фиг. ласкањем, мажењем, наговарањем, даровима и сл. одобровољавати, примамљивати, придобијати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислусл. — слично
    — Молио их болеснике], наговарао и митио да узму лек.
    Андр. И.
    Знао је ... митити говором, превијати се ... шале збијати.
    Шен.
Изворни текст (OCR)
ми́тити, ми̑тӣм несврш. 1. давати мито, поткупљивати, подмићивати. — Порта је знала да ... нема потребе да мити Србију. Јов. С. А камо онај силни новац којим сте митили господу? Матош. 2. фиг. ласкањем, мажењем, наговарањем, даровима и сл. одобровољавати, примамљивати, придобијати. — Молио их болеснике], наговарао и митио да узму лек. Андр. И. Знао је ... митити говором, превијати се ... шале збијати. Шен.