ми̑ље

миље

Лема

миље

Извор

том 3, стр. 368, редослед 23

1.
милина, раздраганост, усхићење.
— Растапала се од миља.
Том.
Долазило му да од миља запева.
Рад. Д.
2.
умиљатост.
— Пјевао је пјесме: ширио њену дику, славио њено миље, плакао над њеном окрутности.
Маж. Ф.
Гледао је краљеву кћер] ... пуну чари, пуну миља.
Кост. Л.
3.а.
оно што је коме мило, мила особа, мило, драго.
— Гле, није ли се мој слатко миље пробудило!
Богдан.
Дјевојчица је миље и омиље свију.
Нех.
3.б.
оно што је оку и другим чулима, осетилима пријатно пријатан мирис, дивота, красота.
— Угледах миље: пред лугом топола, храм, жреци, виле, славенски пук цио. Наз. lео овај пут миљем мирише.
Дов.
4.
љубав, миловање.
— Ипак бијаше лијепо кад се није знало за наше миље и ашиковање.
Бег.

Изворни текст (OCR)

ми̑ље с 1. милина, раздраганост, усхићење. — Растапала се од миља. Том. Долазило му да од миља запева. Рад. Д. 2. умиљатост. — Пјевао је пјесме: ширио њену дику, славио њено миље, плакао над њеном окрутности. Маж. Ф. Гледао је краљеву кћер] ... пуну чари, пуну миља. Кост. Л. 3. а. оно што је коме мило, мила особа, мило, драго. — Гле, није ли се мој слатко миље пробудило! Богдан. Дјевојчица је миље и омиље свију. Нех. б. оно што је оку и другим чулима, осетилима пријатно пријатан мирис, дивота, красота. — Угледах миље: пред лугом топола, храм, жреци, виле, славенски пук цио. Наз. lео овај пут миљем мирише. Дов. 4. љубав, миловање. — Ипак бијаше лијепо кад се није знало за наше миље и ашиковање. Бег.