Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

мла̀дӣћ

мтом 3, стр. 389

мла̀дӣћ

младић

Лема

младић

Извор

том 3, стр. 389, редослед 10

  1. 1.а.

    млад човек који још није стигао до потпуне зрелости живота.

    — Дорастао је до дивна младића.
    Креш.
  2. 1.б.

    неожењен човек, момак.

    — Колико има година?
    — Свега деветнаест ...
    — И није младић?
    Вуј.
  3. 1.в.

    драган; вереник, заручник.

    — Доћи ће њен младић.
    Рист.
  4. 2.

    слуга, момак на броду.

    dialectal
    — Мали је на броду право ропче, док не постане младићем.
    Љуб.
  5. 3.

    младунче, птић. —У тој шупљини имао је шкворац своје младиће. Коз. Ј.

    dialectal
    покр. — покрајински
Изворни текст (OCR)
мла̀дӣћ, -и́ћа м 1. а. млад човек који још није стигао до потпуне зрелости живота. — Дорастао је до дивна младића. Креш. б. неожењен човек, момак. — Колико има година? — Свега деветнаест ... — И није младић? Вуј. в. драган; вереник, заручник. — Доћи ће њен младић. Рист. 2. покр. слуга, момак на броду. — Мали је на броду право ропче, док не постане младићем. Љуб. 3. покр. младунче, птић. —У тој шупљини имао је шкворац своје младиће. Коз. Ј.