мла̑дӣ
млади QA: medium
Лема
млади
Извор
том 3, стр. 387, редослед 12
- 1.а.
-о̄ комп. мла̏ђӣ, -а̄, -е̄); супр. стар а. који је у првом добу живота (о људима и животињама); који је још пун снаге, способности, који још није у последњем добу нормалног века; који се односи на прво доба живота: млади дани, младе године.
— Ко ти даде младе воке, младе воке витороге?
Силне свате Мило сакупио, све јунаке младе голобраде.
Не знаш ти, учитељу, млад си ти још. Ћос.
- 1.б.
који није достигао пун развитак, који није сасвим израстао (о биљкама); који није сазрео (о поврћу, плодовима, усевима): ~ кромпир, ~ боранија, ~ грашак, ~ лук.
— Младо се дрво савија. Н. посл.
Насијеку затим ... младих стабалаца.
Над младим житом ветар ћарлија, њиха будући клас.
- 1.в.
који је недавно справљен, произведен, који нема још довољно јакости, који није прошао кроз процесе врења, ферментације и сл.: ~ сир, ~ кајмак, ~ вино
пиво итд.
- 2.
а. који је недавно настао, образовао се: ~ држава, ~ организација.
Проиграли су наше младо пријатељство. Матош. Сунце запекло као млада рана. Неим. Прешао сам преко младоr леда на Морави. Ћос. Д. б. песн. тек настали, рани. — Једва зора забелела млада. Радич. На пољима, далек, млади дан се руди. Уј.
- 3.
својствен младости, младалачки, младеначки.
Безбрижни гласићи дјеце ... испуњавају собу младим, веселим усклицима. Леск. Ј. Не желим то ... да страсти угодим, јер млади жар је умро у мени. Богд.
- 4.
(комп.) нижи по рангу; подређени, потчињени: млађи водник.
Мора бити старијих и млађих. Тур.
- 5.
(у именичкој служби) м мн. а. вереници, заручници, младенци.
Млади су ме замолили да им будем венчани кум. Поп. Ј. б. младунци, младунчад. — Спази гдје иде лисица ... мјесту на коме је оставила легло са младима. Шант. Хоће ли се из свих јаја излећи млади? НЕ. в. (комп.) чељад, послуга. — Види јесу ли млађи свуда погасили ватру!
Фразе
за (из, од) млада у (раној) младости, још као млад; ~ као кап(ља) (росе), ~ као роса веома млад; старо и младо (младо и старо) сви одреда, сви без разлике. мла̑да (дат. мла̑ди) и мла̑да̄ (дат. мла̑до̄ј) ж 1. девојка, невеста на дан свога венчања; недавно удата жена. — Једна млада пријетила се... своме мужу да ће му очи ископати ради Кате Коз. Ј. Мисли како ће ако погине његова мла̑да и мајка бити у црним марамама. Дом. 2. девојка којом се неко мисли оженити, будућа жена, супруга. — Друге дјевојке за њега не постоје, јер он има младу.
држати се као нова (влашка, сељачка, сеоска) ~ држати се збуњено, стидљиво, укочено.
Изворни текст (OCR)
мла̑дӣ, -а̄, -о̄; комп. мла̏ђӣ, -а̄, -е̄); супр. стар 1. а. који је у првом добу живота (о људима и животињама); који је још пун снаге, способности, који још није у последњем добу нормалног века; који се односи на прво доба живота: млади дани, младе године. — Ко ти даде младе воке, младе воке витороге? НП Вук. Силне свате Мило сакупио, све јунаке младе голобраде. Ботић. Не знаш ти, учитељу, млад си ти још. Ћос. Б. б. који није достигао пун развитак, који није сасвим израстао (о биљкама); који није сазрео (о поврћу, плодовима, усевима): ~ кромпир, ~ боранија, ~ грашак, ~ лук. — Младо се дрво савија. Н. посл. Вук. Насијеку затим ... младих стабалаца. Том. Над младим житом ветар ћарлија, њиха будући клас. Јакш. М. в. који је недавно справљен, произведен, који нема још довољно јакости, који није прошао кроз процесе врења, ферментације и сл.: ~ сир, ~ кајмак, ~ вино,