мла̏кав
млакав
Лема
млакав
Извор
том 3, стр. 392, редослед 15
- 1.
млак; који нема свежине, устајао.
— Из бијелих зидова тихога ходника ширио се млакав, пљеснив, мртвачки воњ старе кућерине.
Разблажена и млакава душа стрепи грдно од рата крвава.
- 2.
неукусан, бљутав: ~ јело. Вук Рј.
dialectal
Изворни текст (OCR)
мла̏кав, -а, -о 1. млак; који нема свежине, устајао. — Из бијелих зидова тихога ходника ширио се млакав, пљеснив, мртвачки воњ старе кућерине. Кум. Разблажена и млакава душа стрепи грдно од рата крвава. Њег. 2. покр. неукусан, бљутав: ~ јело. Вук Рј.