Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

мла̑кӣ

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 392

мла̑кӣ

млаки QA: medium

Стална адреса

Лема

млаки

Извор

том 3, стр. 392, редослед 13

  1. 1.а.

    -о̄ комп. мла̏чӣ, -а̄, -е̄) а. који није ни хладан ни врућ, умерено загрејан; који није сасвим хладан, који чува топлоту.

    комп. — компаратив
    — Кад дође ићиндија ... имају млаке воде, пак узимају абдес.
    Маж. М.
    Био је још млак ... Нисмо ни приметили када је нечујно умро.
    Јак.
  2. 1.б.

    који умерено греје; топао, благ.

    — Млако, прољетно сунце сјало управо у лице.
    Леск. Ј.
    Млак ветар ћарлија.
    Јакш. М.
  3. 2.

    фиг. који нема чврстине, млитав, неодлучан; који нема жара, тром, спор: ~ старешина, ~ карактер.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Игра је све до средине дрӯгоr полувремена била незанимљива, млака. Вј. 19бо. Бијаше млаке, немарне нарави.
    Ков. А.
Изворни текст (OCR)
мла̑кӣ, -а̄, -о̄; комп. мла̏чӣ, -а̄, -е̄) 1. а. који није ни хладан ни врућ, умерено загрејан; који није сасвим хладан, који чува топлоту. — Кад дође ићиндија ... имају млаке воде, пак узимају абдес. Маж. М. Био је још млак ... Нисмо ни приметили када је нечујно умро. Јак. б. који умерено греје; топао, благ. — Млако, прољетно сунце сјало управо у лице. Леск. Ј. Млак ветар ћарлија. Јакш. М. 2. фиг. који нема чврстине, млитав, неодлучан; који нема жара, тром, спор: ~ старешина, ~ карактер. — Игра је све до средине дрӯгоr полувремена била незанимљива, млака. Вј. 19бо. Бијаше млаке, немарне нарави. Ков. А.