млати

Лема

млати

Извор

том 3, стр. 393, редослед 17

б.
нама свакојако. Киш. б. млатарати, размахивати.
— Седе на гвоздени ступић пред вратима и поче млатити ногама.
Глиш.
Ми се узалуд отимамо и тужно млатимо рукама око себе.
Козарч.
в.
изазивати снажно љуљање, клаћење нечега.
— Мокра и тешка, млатила је југовина врховима шуме.
Пер.
4. подр. говорити шта било, блебетати.
— Ти и не знаш шутјети, него само којешта млатити и додијавати.
Вел.
Не млатите пред овим дераном којешта.
Пав.
5.
в.
млатити се (2а).
— Син или супруг богзна гДдје морем млате.
Кум.

Фразе

~ језиком (језичином) в. млатити (4); ~ празну сламу (глогиње) радити некористан, јалов посао; говорити узалудно, без смисла.

Пододреднице

~ се

1. ударати се, тући се а. повр. — Отресамо рукама прашину с одијела; неки скине капу и млати се њоме. Чол. б. уз. повр. — ко се стану млатити с другом дјечурлијом, то туле да им је отац начелник. Кос. 2. а. ићи без правога циља, луњати, тумарати. — Млатио се негде по свету, па дошао натраr. Дом. Млатили се келнери по рестаурацијама колодворским. Крл. б. трошити, траћити време на нешто, узалудно се бактати. — Човјек се бави о својој невољи, а ко ће да се млати и дангуби с травама! Срем. в. петљати се, вући се. — Степан је наш сусед, и ја нећу допустити да се ти с његовом женом млати[1. Моск. 3. ландарати, витлати се. — Око њеног струка ... одело се млати кад иде као око неке кратке и танке летве. Ђур

ударати се, тући се а. повр.уз. повр.ићи без правога циља, луњати, тумарати.трошити, траћити време на нешто, узалудно се бактати.петљати се, вући се.ландарати, витлати се.

Изворни текст (OCR)

млати с нама свакојако. Киш. б. млатарати, размахивати. — Седе на гвоздени ступић пред вратима и поче млатити ногама. Глиш. Ми се узалуд отимамо и тужно млатимо рукама око себе. Козарч. в. изазивати снажно љуљање, клаћење нечега. — Мокра и тешка, млатила је југовина врховима шуме. Пер. 4. подр. говорити шта било, блебетати. — Ти и не знаш шутјети, него само којешта млатити и додијавати. Вел. Не млатите пред овим дераном којешта. Пав. 5. в. млатити се (2а). — Син или супруг богзна гДдје морем млате. Кум.