Одредница

мла́тити

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 393

мла́тити

млатити

Лема

млатити

Извор

том 3, стр. 393, редослед 16

  1. 1.

    (трп. прид. мла̑ћен) несврш. истресати зрње ударајући млатилом, вр̑ћи; мотком стресати воће с дрвета.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придевнесврш. — несвршени глаголс — средњи род
    — Зоб су ... косили, везали, млатили и вијали.
    Крањч. Стј
    Млатих зреле махунице од грашка и пасуљице.
    Шапч.
    Кад се воће млати моткама, нагњечи се, повреди.
    Тод.
  2. 2.а.

    снажсно тући, премлаћивати; убијати, сатирати.

    — Штајерци су млатили Турке да се гора орила.
    Шен.
    Људи ... тољагама млате мршаве говечиће. Ћос.
  3. 2.б.

    засипати, бити.

    — Грехота је ... да нас сунце пече, да нас киша млати.
    Змај
    Са свих страна просукљали ... млазови воде ... те ме унакрст стали млатити.
    Шкреб
  4. 3.а.

    снажно замахивати, ударати нечим.

    — Тупом сјекиром млатио је по жилавом грабовом стаблу.
    Лал.
    Струја живота
Изворни текст (OCR)
мла́тити, мла̑тӣм (трп. прид. мла̑ћен) несврш. 1. истресати зрње ударајући млатилом, вр̑ћи; мотком стресати воће с дрвета. — Зоб су ... косили, везали, млатили и вијали. Крањч. Стј. Млатих зреле махунице од грашка и пасуљице. Шапч. Кад се воће млати моткама, нагњечи се, повреди. Тод. 2. а. снажсно тући, премлаћивати; убијати, сатирати. — Штајерци су млатили Турке да се гора орила. Шен. Људи ... тољагама млате мршаве говечиће. Ћос. Д. б. засипати, бити. — Грехота је ... да нас сунце пече, да нас киша млати. Змај. Са свих страна просукљали ... млазови воде ... те ме унакрст стали млатити. Шкреб. 3. а. снажно замахивати, ударати нечим. — Тупом сјекиром млатио је по жилавом грабовом стаблу. Лал. фиг. Струја живота