мннјѐње
мннјење
Лема
мннјење
Извор
том 3, стр. 399, редослед 16
- —
ек. мне́ње несврш. мислити.
archaic— Где ја шећер био, човјечји је мнио.
Мниш, е мни̏ти, мни̑м (песн. и покр. мни̏је̄м) сијем, ту отров израсти; где ја певат мнИјем, ту ћу у плач пасти. Јакш. Ђ. Човјек је кроз пукотину модрог плашта небескога прокуљао дим.
Пододреднице
чинити се, причињавати се. — Мукло хује гласи, часом ти се мније да стадима курјак страшну пјесму вије. Вел
Изворни текст (OCR)
мннјѐње, ек. мне́ње. мни̏ти, мни̑м (песн. и покр. мни̏је̄м) несврш. заст. мислити. — Где ја шећер сијем, ту отров израсти; где ја певат мнИјем, ту ћу у плач пасти. Јакш. Ђ. Човјек био, човјечји је мнио. Ботић. Мниш, е је кроз пукотину модрог плашта небескога прокуљао дим. Матош.