Одредница

многорѐчив

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 402

многорѐчив

многоречив

Лема

многоречив

Извор

том 3, стр. 402, редослед 14

  1. ијек. многорјѐчив који много говори, говорљив; који садржи много речи, опширан.

    ијек. — ијекавски
    — Баш сам знао да тако многоречив разговор телал тек бива већег грдила. Јакш. Ђ. То је било занесено, многорјечиво и збркано писмо. Л-К.
Изворни текст (OCR)
многорѐчив, -а, -о, ијек. многорјѐчив који много говори, говорљив; који садржи много речи, опширан. — Баш сам знао да тако многоречив разговор телал тек бива већег грдила. Јакш. Ђ. То је било занесено, многорјечиво и збркано писмо. Л-К.