мо̀лба

молба

Лема

молба

Извор

том 3, стр. 411, редослед 28

1.
(ген. мн. мо́лба̄ и мо̀лбӣ) 1 жеља или захтев упућен коме да га испуни.
ген. — генитивмн. — множина
— Онда баци на ме један поглед пун молбе.
Лаз. Л.
На молбу свих свирала је на харфи.
Крањч. Стј
2.
адм. писмена представка с неким тражењем, захтевом.
адм. — администрацијас — средњи род
— Рекоше да мора прво написати молбу и уз молбу да приложи своје документе.
Дом.
Предао је молбу за државну службу.
Леск. Ј.
3.
молитва.
— Бескрајни боже ... чујеш ли гдје ти на прљаву поду лелече љуту молбу схрван малиш?
Уј.
4.
правн. судска инстанција.
правн. — правни, правнички
— Могло би се десити да нпр. при којој вишој молби не буде одређена расправа. Мј. 193б.

Изворни текст (OCR)

мо̀лба ж (ген. мн. мо́лба̄ и мо̀лбӣ) 1. жеља или захтев упућен коме да га испуни. — Онда баци на ме један поглед пун молбе. Лаз. Л. На молбу свих свирала је на харфи. Крањч. Стј. 2. адм. писмена представка с неким тражењем, захтевом. — Рекоше да мора прво написати молбу и уз молбу да приложи своје документе. Дом. Предао је молбу за државну службу. Леск. Ј. 3. молитва. — Бескрајни боже ... чујеш ли гдје ти на прљаву поду лелече љуту молбу схрван малиш? Уј. 4. правн. судска инстанција. — Могло би се десити да нпр. при којој вишој молби не буде одређена расправа. Мј. 193б.