Одредница

мо̀лити

несврштом 3, стр. 413

мо̀лити

молити

Лема

молити

Извор

том 3, стр. 413, редослед 10

  1. 1.

    обраћати се коме с молбом.

    с — средњи род
    — Молим за опроштај
    Лаз. Л.
    Упита ... може ли он молити преко свога генерала.
    Крањч. Стј
  2. 2.

    упућивати, изговарати (прописане) молитве.

    — Сви су са свећеником молили смртне молитве.
    Том.
    Жене су молиле круницу.
    Андр. И.
  3. 3.

    (само у

  4. 1.а.

    јд., понекад с прилогом: лепо, фино) а. у одазивању или учтивом обраћању.

    јд. — једнинас — средњи род
    — Скромно и бојажљИво започе препирку, извијајући:
    — Молим, молим, ваш закључак може бити није апсолутно истинит. Петр.
  5. 1.в.

    А за кога ту лепоту насилно истерујеш, молим фино? Рад.

  6. 1.б.

    у чуђењу.

    — Молим те лијепо: осам хиљада заробљеника!
    Фелд.

Фразе

моли (молите, нека моли) бога буди срећан, захвалан, нека буду срећни, нека захвале (што је због неке околности изостало нешто непријатно); молим те (га) као бога преклињем те (га); сила бога не моли 1) онај ко је јак, моћан, чини што хоће; 2) у невољи се чини оно што се у редовним приликама не би чинило.

Пододреднице

~ се

молити. — Тето, молим ти се, стани. Станк. Ханка је клечала насред собе, молила се из дна душе. Бен

молити.
Изворни текст (OCR)
мо̀лити, мо̏лӣм несврш. 1. обраћати се коме с молбом. — Молим за опроштај Лаз. Л. Упита ... може ли он молити преко свога генерала. Крањч. Стј. 2. упућивати, изговарати (прописане) молитве. — Сви су са свећеником молили смртне молитве. Том. Жене су молиле круницу. Андр. И. 3. (само у 1. л. јд., понекад с прилогом: лепо, фино) а. у одазивању или учтивом обраћању. — Скромно и бојажљИво започе препирку, извијајући: — Молим, молим, ваш закључак може бити није апсолутно истинит. Петр. В. А за кога ту лепоту насилно истерујеш, молим фино? Рад. Д. б. у чуђењу. — Молим те лијепо: осам хиљада заробљеника! Фелд.