Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

монотѐист

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 417

монотѐист

монотеист

Лема

монотеист

Извор

том 3, стр. 417, редослед 20

  1. —

    (а) м онај који верује у једнога бога, једнобожац.

Изворни текст (OCR)
монотѐист(а) м онај који верује у једнога бога, једнобожац.