Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

мо̏нумента̄лан

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 418

мо̏нумента̄лан

монументалан

Лема

монументалан

Извор

том 3, стр. 418, редослед 20

  1. а.

    који изазива утисак својом величином, величанствен, велелепан.

    — Претворио га је у сасвим пристојно мјесто са петнаестак монументалних палача.
    Крл.
  2. б.

    који је велик, дубок по садржају.

    — Писао је ново поглавље своје монументалне повијести.
    Торб.
Изворни текст (OCR)
мо̏нумента̄лан, -лна, -лно а. који изазива утисак својом величином, величанствен, велелепан. — Претворио га је у сасвим пристојно мјесто са петнаестак монументалних палача. Крл. б. који је велик, дубок по садржају. — Писао је ново поглавље своје монументалне повијести. Торб