мо̏раст
мораст
Лема
мораст
Извор
том 3, стр. 420, редослед 4
- —
угасит, тамномодар исп. мо̏р.
— Лице забрађено морастом шаМИјом. ом. мо́рати, мо̑ра̄м (у служби футура II мо̀радне̄м; аор. мо́рах и мо̀радох) несврш. (гл. непотпуног значења) 1. бити принуђен на нешто, против своје воље чинити нешто; имати дужност, бити обавезан чинити нешто.
— Мораде се покупити и бјежати.
Клео се да ће, пре него морадне напустити касабу, приковати ... Хоџу на капију.
2. (често безл.) требати; потребно је.
— Према простим људима мора се бити постојан.
3. а. (често безл.) за истицање извесности, вероватноће онога што се допунским глаголом казује, бити вероватно.
— Каза хајдуцима да их је ваљда нетко издати морао.
Мора да је био дебео лед?
б. (безл.) појачава значење допунског глагола (у инфинитиву).
— А колико је тек морало бити ... рибарских пароброда?
Фразе
под мораш силом, принудно; исп. уз морање (изр.). — Она тад под мораш, плачућ ... женом мојом поста.
Изворни текст (OCR)
мо̏раст, -а, -о угасит, тамномодар; исп. мо̏р. — Лице забрађено морастом шаМИјом. ом. мо́рати, мо̑ра̄м (у служби футура II мо̀радне̄м; аор. мо́рах и мо̀радох) несврш. (гл. непотпуног значења) 1. бити принуђен на нешто, против своје воље чинити нешто; имати дужност, бити обавезан чинити нешто. — Мораде се покупити и бјежати. Ђал. Клео се да ће, пре него морадне напустити касабу, приковати ... Хоџу на капију. Андр. И. 2. (често безл.) требати; потребно је. — Према простим људима мора се бити постојан. Шуб. 3. а. (често безл.) за истицање извесности, вероватноће онога што се допунским глаголом казује, бити вероватно. — Каза хајдуцима да их је ваљда нетко издати морао. Тур. Мора да је био дебео лед? Петр. Р. б. (безл.) појачава значење допунског глагола (у инфинитиву). — А колико је тек морало бити ... рибарских пароброда? Петр. М.