Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

мо̀рити

несврштом 3, стр. 421

мо̀рити

морити

Лема

морити

Извор

том 3, стр. 421, редослед 18

  1. 1.а.

    сатирати, пустошити (о болести).

    — Тога љета стадоше морити црне оспице.
    Шимун.
    За тиХ двадесет и пет година ... два пута је у Сарајеву морила куга и једном колера.
    Андр. И.
  2. 1.б.

    одузимати живот (коме), убијати, уништавати.

    — У тами људе морит!
    — Гдје су те крвопије?
    Богд.
    Онај лептирак дуго је ... још морио малу децу по Зарожју.
    Глиш.
  3. 2.а.

    мучити, кињити.

    — Глад их мори.
    Змај
    Чежња ... је стално морила његову душу.
    Кол.
  4. 2.б.

    умарати, замарати.

    — Само ... море свој мозак.
    Нуш.
    Очи сам морио, изгледајући теле.
    Бен.

Пододреднице

~ се

1. мучити се, кињити се. — Али чему се мориш глађу. Торб. 2. умарати се, замарати се. — Што да се морим џаба? евтп

мучити се, кињити се.умарати се, замарати се.
Изворни текст (OCR)
мо̀рити, -ӣм несврш. 1. а. сатирати, пустошити (о болести). — Тога љета ... стадоше морити црне оспице. Шимун. За тиХ двадесет и пет година ... два пута је у Сарајеву морила куга и једном колера. Андр. И. б. одузимати живот (коме), убијати, уништавати. — У тами људе морит! — Гдје су те крвопије? Богд. Онај лептирак дуго је ... још морио малу децу по Зарожју. Глиш. 2. а. мучити, кињити. — Глад их мори. Змај. Чежња ... је стално морила његову душу. Кол. б. умарати, замарати. — Само ... море свој мозак. Нуш. Очи сам морио, изгледајући теле. Бен.