Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

мо̀стити

несврштом 3, стр. 423

мо̀стити

мостити

Стална адреса

Лема

мостити

Извор

том 3, стр. 423, редослед 19

  1. 1.

    (импф. мо̀шћа̄х трu. прид. мо̏шћен) градити, правити мост.

    импф. — имперфектприд. — придев
    — И срећи треба мостити, а тога сватко не може.
    Јурк.
    Сирота мама морала је увек да мости између њих двојице.
    Бар.
  2. 2.

    пролазити преко моста; прелазити, верати се преко препрека.

    — Шуљ стоји у ваздуху на сохама, а један човјек мости преко њеrа.
    Лал.
    Куд једва звијере мости преко рупа, криловити Натко лаком ногом стVпа.
    Шен.
Изворни текст (OCR)
мо̀стити, -ӣм несврш. (импф. мо̀шћа̄х; трu. прид. мо̏шћен) 1. градити, правити мост. — фиг. И срећи треба мостити, а тога сватко не може. Јурк. Сирота мама морала је увек да мости између њих двојице. Бар. 2. пролазити преко моста; прелазити, верати се преко препрека. — Шуљ стоји у ваздуху на сохама, а један човјек мости преко њеrа. Лал. Куд једва звијере мости преко рупа, криловити Натко лаком ногом стVпа. Шен.