Одредница

мо̀тати

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 424

мо̀тати

мотати QA: medium

Стална адреса

Лема

мотати

Извор

том 3, стр. 424, редослед 4

  1. 1.а.

    (мота́мо и мо̀та̄мо, мота́те и мо̀та̄те; трп. прид. мо̏та̄н) несврш. обавијати око нечега (конац, предиво, узак комад тканине и сл.), намотавати.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придевнесврш. — несвршени глаголсл. — слично
    — Дјечак је знао ... мотати конопе У колач.
    Наз.
    Сад настаје оно ... Досад се само мотало, а не знаш шта има у клупчету.
    Ранк.
  2. 1.б.

    увијати у омот, паковати; завијати (цигарету, дуван).

    — Почела је мотати везиво.
    Торб.
    Бегова кутија пуна готових цигарета; то њему мота његов момак.
    Рад. А.
  3. 2.а.

    фиг. окретати укруг (нешто), витлати (нечим), вртети; колутати, кружити (очима, погледом).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Напољу снажан вјетар још увијек моташе густим снијегом.
    Шимун.
    Говорио је мотају́ћи очима.
    Лоп.
  4. 2.б.

    терати с једног краја на други, вијати, прогањати; безразложно покретати, повлачити (некога, нешто).

    с — средњи род
    — Судба га мотала, као зеца У хајци.
    В 1885
    Куд моташ марву по ритовима код толико пусте ледине?
    Ад.
  5. 3.а.

    фиг. доводити некога у незгодан положсај, излагати разним тешкоћама; збуњивати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Судац је свакојако Јурицу мотао, напокон је сазнао како је дјечарац код Похерови2 пио каву.
    Кум.
    Јесте ли видјели како их је онај враг политички управитељ мотао данас.
    Ћип.
  6. 3.б.

    обмањивати, заваравати.

    — Ево трећа година да моташ братство зачепицама; није куд камо но звона на сриједу.
    Љуб.
  7. 4.

    фиг. халапљиво јести, гутати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Сељаци су] ... жудно мотали сомуне.
    Бар.
  8. 5.а.

    фиг. прикривено радити нешто, петљати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Увијек нешто лажу! Увијек нешто мотају, никада чист посао.
    Крл.
  9. 5.б.

    красти; исп. дизати.

    colloquial
    исп. — испореди
    — Погледај ... шта раде други, бољи и паметнији од тебе! Куће и мотају на све стране.
    Маш.
  10. 6.

    фиг. полугласно и нејасно говорити, мрмљати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Мотала је Мара једва ријечи, загледана у дијете.
    Лоп.
  11. 7.

    в. мотати се (1а).

    — Студена магла мота у пирамидастим врховима.
    Ђон.

Пододреднице

~ се

1. плести се, обавијати се око чега. 2. а. врзмати се, тумарати; обилазити по разним местима, крстарити. — У Бакру се мотају некакви скрајње сумњиви типови. Цар Е. Видело се на њему да се није баш много по манастирима мотао. Јакш. Ђ. б. облетати око кога; налазити се стално у чијем друштву, петљати се с ким. — Катица све чешће стаде да се мота око ... Илије. Ћоп. А шта се ти моташ с тим црвендаћима. Сим. в. кретати се тамо-амо, вити се; комешати се, мутити се. — Прве пахуљице снијега мотале су се међу капљицама кише. Шимун. Неугодне мисли мотају му се по глави. Том. 3. а. бити заплетен, упетљан у што. — То је све сотона саплео ... Сад ваља да се мотамо у тој замрсици. Бег. б. мешати се, уплитати се. — Ви имате вашега мужа! Што се ту мотате у моје интересе? Крл. 4. пролазити, низати се. — Године су се мотале једна за другом, а у његовој кући није било промјене. Мул. 5. одлазити, губити се; исп. купити се, чистити се. — Дај да се што пре мотам из проклетог места. Шапч

плести се, обавијати се око чега.врзмати се, тумарати; обилазити по разним местима, крстарити.Видело се на њему да се није баш много по манастирима мотао. Јакш. Ђ.облетати око кога; налазити се стално у чијем друштву, петљати се с ким.кретати се тамо-амо, вити се; комешати се, мутити се.бити заплетен, упетљан у што.мешати се, уплитати се.пролазити, низати се.одлазити, губити се; исп. купити се, чистити се.
Изворни текст (OCR)
мо̀тати, -а̄м (мота́мо и мо̀та̄мо, мота́те и мо̀та̄те; трп. прид. мо̏та̄н) несврш. 1. а. обавијати око нечега (конац, предиво, узак комад тканине и сл.), намотавати. — Дјечак је знао ... мотати конопе У колач. Наз. фиг. Сад настаје оно ... Досад се само мотало, а не знаш шта има у клупчету. Ранк. б. увијати у омот, паковати; завијати (цигарету, дуван). — Почела је мотати везиво. Торб. Бегова кутија пуна готових цигарета; то њему мота његов момак. Рад. А. 2. фиг. а. окретати укруг (нешто), витлати (нечим), вртети; колутати, кружити (очима, погледом). — Напољу снажан вјетар још увијек моташе густим снијегом. Шимун. Говорио је мотају́ћи очима. Лоп. б. терати с једног краја на други, вијати, прогањати; безразложно покретати, повлачити (некога, нешто). — Судба га мотала, као зеца У хајци. В 1885. Куд моташ марву по ритовима код толико пусте ледине? Ад. 3. фиг. а. доводити некога у незгодан положсај, излагати разним тешкоћама; збуњивати. — Судац је свакојако Јурицу мотао, напокон је сазнао како је дјечарац код Похерови2 пио каву. Кум. Јесте ли видјели како их је онај враг политички управитељ мотао данас. Ћип. б. обмањивати, заваравати. — Ево трећа година да моташ братство зачепицама; није куд камо но звона на сриједу. Љуб. 4. фиг. халапљиво јести, гутати. — Сељаци су] ... жудно мотали сомуне. Бар. 5. фиг. а. прикривено радити нешто, петљати. — Увијек нешто лажу! Увијек нешто мотају, никада чист посао. Крл. б. разг. красти; исп. дизати. — Погледај ... шта раде други, бољи и паметнији од тебе! Куће и мотају на све стране. Маш. 6. фиг. полугласно и нејасно говорити, мрмљати. — Мотала је Мара једва ријечи, загледана у дијете. Лоп. 7. в. мотати се (1а). — Студена магла мота у пирамидастим врховима. Ђон.