мо̀та̄ч
мотач
Лема
мотач
Извор
том 3, стр. 424, редослед 5
- —
онај који мота, намотава (конац, пређу и сл.). Р-К Реч.
Изворни текст (OCR)
мо̀та̄ч, -а́ча м онај који мота, намотава (конац, пређу и сл.). Р-К Реч.
Одредница
Одредница
мотач
мотач
том 3, стр. 424, редослед 5
онај који мота, намотава (конац, пређу и сл.). Р-К Реч.
мо̀та̄ч, -а́ча м онај који мота, намотава (конац, пређу и сл.). Р-К Реч.