Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

мо̏тка

жтом 3, стр. 425

мо̏тка

мотка

Стална адреса

Лема

мотка

Извор

том 3, стр. 425, редослед 10

  1. 1.а.

    (дат. мо̏тки; ген. мн. мо̏та̄ка̄ и мо̏ткӣ) подуже тање дрво за различиту употребу, притка, штап; батина.

    дат. — дативген. — генитивмн. — множина
    — Мотку ти, па гони њега напоље из куће!
    Глиш.
  2. 1.б.

    спорт. дугачка шипка од бамбуса, пластичне масе или др. помоћу које скакач прескаче високу препону: скок с мотком, еластична ~.

    спорт. — спортскидр. — другос — средњи род
  3. 1.в.

    копље од заставе. Лепршају ... заставе на дугим моткама. Дов.

    archaic
    заст. — застарело
  4. 2.

    фиг. ир. висока, мршава особа. Р-К Реч.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислуир. — иронично
Изворни текст (OCR)
мо̏тка ж (дат. мо̏тки; ген. мн. мо̏та̄ка̄ и мо̏ткӣ) 1. а. подуже тање дрво за различиту употребу, притка, штап; батина. — Мотку ти, па гони њега напоље из куће! Глиш. б. спорт. дугачка шипка од бамбуса, пластичне масе или др. помоћу које скакач прескаче високу препону: скок с мотком, еластична ~. в. заст. копље од заставе. Лепршају ... заставе на дугим моткама. Дов. 2. фиг. ир. висока, мршава особа. Р-К Реч.