Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

мо̀чити

несврштом 3, стр. 428

мо̀чити

мочити

Лема

мочити

Извор

том 3, стр. 428, редослед 25

  1. 1.

    потапати и држати у некој течности, текућини; квасити, киселити.

    — Воду једног извора одводио је у вртачу ... и на њој су његови мочили кудељу.
    Цвиј.
  2. 2.

    влажити, квасити; натапати.

    — Грло смо мочили вином.
    Маж. М.
    А прси јој мочаху сузе.
    М-И
  3. 3.

    умакати.

    — Наш јунак мочи хлеб у сафт од печења. Пол. 1960.
Изворни текст (OCR)
мо̀чити, -ӣм несврш. 1. потапати и држати у некој течности, текућини; квасити, киселити. — Воду једног извора одводио је у вртачу ... и на њој су његови мочили кудељу. Цвиј. 2. влажити, квасити; натапати. — Грло смо мочили вином. Маж. М. А прси јој мочаху сузе. М-И. 3. умакати. — Наш јунак мочи хлеб у сафт од печења. Пол. 1960.