мо̑ћ

моћ QA: medium

моћ

том 3, стр. 426, редослед 27

1.
(нечега) способност располагања умењем, снагом или средствима за вршење нечега или испуњавање неке функиије:
говора, ~ расуђивања, ~ прилаrођавања, куповна ~, итд.
2.
а. (понекад мн.) снага, сила; енергија: одбрамбена ~, ~ оружја, ~ државе, ~ навике.
Ал је прошло време преко твоје главе, изнемогло тело, малаксале моћи. Рак. б. вредност, пуноважност. — Те изјаве ... нису никада добиле моћ међународних обавеза. ХР 1928.
3.
право или могућност владања над неким, управљања нечим, власт.
Имао је моћи над неколико судбина ... држао је у Шакама животе многих људи. Поп. Ј.
4.
мН. заст. мошти; култна реликвија уопште, хамајлија.
Калуђери су сву ноћ пренашали боље и боље ствари на села. Свете судове, моћи, ризницу. Љуб. Давао је савјета како ће се припремити моћи које би дјечак требао носити о врату. Шег.

Изворни текст (OCR)

мо̑ћ, мо̏ћи ж 1. (нечега) способност располагања умењем, снагом или средствима за вршење нечега или испуњавање неке функиије: