мо̏ћан
моћан QA: medium
Лема
моћан
Извор
том 3, стр. 427, редослед 1
- 1.а.
који има велику снагу, јак, снажан: моћне машине, моћни мишићи.
— Пјева моћним гласом народну пјесму.
- 1.б.
веома велик, огроман, масиван.
— Види се дрвеће с моћним крошњама.
Подметну карабин .. и сагну се испод моћне камените греде.
- 2.
који има велик утицај, власт, моћ над људима, утицајан, силан.
— Свратио сам да те питам ... шта ти треба сад кад сам моћан. Ћос. Д. мо̀ћи, мо̀гу, мо̏жеш (3. л. мн. през. мо̏гӯ; за предбудућу радњу: мо̏гне̄м, заст. мо̀гадне̄м, мо̀гбуде̄м; импф. мо̏rа̄х; aop. мо̀гох,
- 2.
и
- 3.
мо̀же и мо̏же; прил. сад. мо̏гӯћи; прил. пр. мо̀га̄в(ши); р. прид. мо̏гао, мо̀гла, мо̀гло) несврш.
- 1.а.
имати моћи, снаге, способности, услова, увјета за извршење нечега; бити у стању учинити нешто: ~ радити, ~ говорити, ~ расVђивати, ~ примати посете.
- 1.б.
кад је реч о могућности да се нешто издржи, о способности да се нешто поднесе.
— Не може се више.
Нас двојица не можемо више заједно.
- 2.а.
имати елемената, основа, оправдања за нешто.
— Још ове зиме се можете надати конзулу.
Реците какве вијести могу донијети ... дјечаку?
- 2.б.
кад се истиче да за нешто има прилике, да нечега има, да нешто бива.
— На Жељину ... можеш видети стогодишње дрвеће мало што веће од човечјеr боја.
- 3.а.
кад се наговештава нека могућност или вероватноћа.
— Могли бисте, голубане, под земљицу и прије прољећа.
Може с крова камен пасти.
- 3.б.
кад се неки број, количина мера одређују отприлике, као приближна претпоставка.
— Могло јој је бити нешто више од четрдесет година.
- 4.а.
кад је реч од опуштености или исправности нечега; смети, имати одобрење; не можете ући! зар то може тако?
— Зар се можемо дизати против својих учитеља и богова?
- 4.б.
кад се допушта, узима у обзир нешто о чему се неће водити рачуна, што нема важности.
— Може она говорити шта 2оће.
- 5.
бити употребљив, прихватљив, одговарати некој намени, потреби.
— Ловили су и фоке ... чије се месо ... може јести.
- 6.
за изрицање предлога, сугестије, блаже заповести или става, савета (обично ироничког).
— Заиста мислим да би ти моrао живље прионути уз посао.
Мароканци могу да се сакрију пред њима.
- 7.
(уз глаголе мислити, представити
- 1.
сл., понекад плеонастично) кад се истиче или тражи од саговорника разумевање, јасно замишљање ситуације о којој се говори.
— Лијепо је изгледао надзорник, могу мислити.
Фразе
бити не може сигурно, зацело, заиста. — Чупаћу се ја с овом мојом бабом, бит' не може. Вукић.; колико (што) игда (икад, игде) може из све снаге; највише што се може; може бити в. можда; може му (јој итд.) бити, може му (јој итд.) се тако хоће и тако има бити; допуштено му (јој) је, пролази му (јој итд.), омогућено му (јој итд.) је; можеш ли? како се држиш, имаш ли снаге; како те служи здравље? — Јеси ли ти, МVса? ... Можеш ли? Станк.; не може бити боље, што бити може изврсно, одлично, савршено. — Кума Илију је поштовао што бити може. Лаз. Л.; не МОЖ е МИ НиШта, 1та МИ може И С Л. не прети ми од њега никаква опасност, не бојим га се; не може (се) на ино, (куд, никуд, никамо) мора (се); не ~ гледати (некога) не трпети, не подносити, мрзети; не~ се нагле дати некога, нечега уживати у лепоти кога или чега; волети; од (с) мањега није могао (нпр. поћи, учинити и сл.) могао је (поћи, учинити). — Од мањега није могла, нег' је своју дјецу послушала.
Пододреднице
(одрично) живети у непријатељству. — Од давнина се не
Изворни текст (OCR)
мо̏ћан, -ћна, -ћно 1. а. који има велику снагу, јак, снажан: моћне машине, моћни мишићи. — Пјева моћним гласом народну пјесму. Матош. б. веома велик, огроман, масиван. — Види се дрвеће с моћним крошњама. Донч. Подметну карабин .. и сагну се испод моћне камените греде. Ћоп. 2. који има велик утицај, власт, моћ над људима, утицајан, силан. — Свратио сам да те питам ... шта ти треба сад кад сам моћан. Ћос. Д. мо̀ћи, мо̀гу, мо̏жеш (3. л. мн. през. мо̏гӯ; за предбудућу радњу: мо̏гне̄м, заст. мо̀гадне̄м, мо̀гбуде̄м; импф. мо̏rа̄х; aop. мо̀гох, 2. и 3. л. мо̀же и мо̏же; прил. сад. мо̏гӯћи; прил. пр. мо̀га̄в(ши); р. прид. мо̏гао, мо̀гла, мо̀гло) несврш. 1. а. имати моћи, снаге, способности, услова, увјета за извршење нечега; бити у стању учинити нешто: ~ радити, ~ говорити, ~ расVђивати, ~ примати посете. б. кад је реч о могућности да се нешто издржи, о способности да се нешто поднесе. — Не може се више. Станк. Нас двојица не можемо више заједно. Мат. 2. а. имати елемената, основа, оправдања за нешто. — Још ове зиме се можете надати конзулу. Андр. И. Реците какве вијести могу донијети ... дјечаку? Крањч. Стј. б. кад се истиче да за нешто има прилике, да нечега има, да нешто бива. — На Жељину ... можеш видети стогодишње дрвеће мало што веће од човечјеr боја. Панч. 3. а. кад се наговештава нека могућност или вероватноћа. — Могли бисте, голубане, под земљицу и прије прољећа. Мих. Може с крова камен пасти. Змај. б. кад се неки број, количина мера одређују отприлике, као приближна претпоставка. — Могло јој је бити нешто више од четрдесет година. Кум. 4. а. кад је реч од опуштености или исправности нечега; смети, имати одобрење; не можете ући! зар то може тако? — Зар се можемо дизати против својих учитеља и богова? Крањч. С. б. кад се допушта, узима у обзир нешто о чему се неће водити рачуна, што нема важности. — Може она говорити шта 2оће. Скерл. 5. бити употребљив, прихватљив, одговарати некој намени, потреби. — Ловили су и фоке ... чије се месо ... може јести. Петр. М. 6. за изрицање предлога, сугестије, блаже заповести или става, савета (обично ироничког). — Заиста мислим да би ти моrао живље прионути уз посао. Креш. Мароканци могу да се сакрију пред њима. Јонке. 7. (уз глаголе мислити, представити 1 сл., понекад плеонастично) кад се истиче или тражи од саговорника разумевање, јасно замишљање ситуације о којој се говори. — Лијепо је изгледао надзорник, могу мислити. Крањч. Стј.