Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

мо̏ћнӣк

мтом 3, стр. 427

мо̏ћнӣк

моћник

Лема

моћник

Извор

том 3, стр. 427, редослед 3

  1. 1.

    онај који има велику моћ, велику власт.

    — И народни посланик и срески начелник и сви моћници били су несклони њему.
    Поп. Ј.
  2. 2.

    цркв. посуда, кутија у којој се држе мошти, реликвијар.

    цркв. — црквено
    — Један комад дрва св. Крижа чува се ... у моћнику ... цркве.
    Обз. 1932
Изворни текст (OCR)
мо̏ћнӣк м 1. онај који има велику моћ, велику власт. — И народни посланик и срески начелник и сви моћници били су  несклони њему. Поп. Ј. 2. цркв. посуда, кутија у којој се држе мошти, реликвијар. — Један комад дрва св. Крижа чува се ... у моћнику ... цркве. Обз. 1932.