Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

мра́вити

несврштом 3, стр. 429

мра́вити

мравити

Лема

мравити

Извор

том 3, стр. 429, редослед 21

  1. —

    индив. изазивати жмарце, мравце; голицати.

    индив. — индивидуално
    — Сасвим су га престали мравити осјећаји стида. Божић. У дојци одавно није мравио бијели навир.
    И.
Изворни текст (OCR)
мра́вити, -ӣм несврш. индив. изазивати жмарце, мравце; голицати. — Сасвим су га  престали мравити осјећаји стида. Божић. У дојци одавно није мравио бијели навир. И.