мра̏зити

мразити

Лема

мразити

Извор

том 3, стр. 430, редослед 17

а.
(трп. прид. мра̏жен) несврш. а. чинити да неко постане омрзнут кудити, клеветати некога.
трп. прид. — трпни придевприд. — придевнесврш. — несвршени глагол
— Родитељи јој га просиоца мразили, одвраћали је и одбијали од њеrа. Цар
е.
Е.
б.
изазивати мржњу између некога, завађати: ~ пријатеље
браћу.

Пододреднице

~ се

кварити међусобне добре односе, свађати се. — Што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети ! Јакш. Ђ

кварити међусобне добре односе, свађати се.

Изворни текст (OCR)

мра̏зити, -ӣм (трп. прид. мра̏жен) несврш. а. чинити да неко постане омрзнут. кудити, клеветати некога. — Родитељи јој га просиоца мразили, одвраћали је и одбијали од њеrа. Цар Е. б. изазивати мржњу између некога, завађати: ~ пријатеље,