мра̑к
мрак
Лема
мрак
Извор
том 3, стр. 430, редослед 27
- 1.а.
(лок. мра́ку) одсуство светлости; простор без светлоси, тама, покр̏чина.
— А по тешком мраку, баш у ноћ дубоку, као драгуљ пламса у склопљеном оку.
- 1.б.
време све слабије видљивости иза заласка сунца, на прелазу из дана у ноћ, почетак вечери, сутон.
— Кад се буде хватао мрак, доћи ће овце саме.
- 1.в.
риб. време између два пуна месеца, уштапа. Деан. Рј.
- 2.а.
фиг. непросвећеност, незнање, заосталост; назадност, назадњаштео: ~ незнања, духовни ~.
— Село са својим бедама, са својим мраком ... било је ... далеко иза њега. Ћос.
- 2.б.
неизвесност, необавештеност, непознато; нејасне околноспи.
— Пратећи ... историју ... буне човек пада сваки час у мрак, губи везу људи и доrађаја.
- 2.в.
дубина, скривена дубока унутрашњост.
— У мраку бића сакупљени страх очекивао је прилику.
- 2.г.
тмурно, мрачно расположење, осећање, одсуство ведрине; душевна хладноћа, суровост.
— Мрак у души, мрак у срцу.
Био је ... од оних хладних људи којима и кад се осмехују не престаје да бије неки мрак из очију.
Једаред га љубоморног бана усред чивитастог мора спопане мрак и љубомора, и он се врати острву.
, ~ као тесто, ~ као у рогу потпуна помрчина.
Фразе
бити покривен, застрт мраком бити непознат; гробни (вечни) ~ гроб, смрт; кокошињи ~ обољење, мана вида (од које болесник не види увече ништа), кокошије слепило. Вук Рј.; лутати (пипати) по мраку бити у неизвесности, недовољно знати о чему; ~ заборава заборав, одсуство спомена о нечему, сећања; мрак му на очи пао (навукао се, дошао и сл.) а) у афекту изгубио контролу над собом; б) онесвеспио се; издахнуо је; појео (прогутао) га ~ погинуо је, убијен је; убијен је тајно, нестао под нејасним околностима; први ~ време смањене видљивоспи одмах по заласку сунца, почетак мрака (1б), сумрак; скок у ~ неразуман, неразборит поступак. — Твоја ... проницавост јемством је да нећеш у тој ствари учинити никакав скок у мрак. Цар Е.; у мраку тајно, кришом. — Нешто се̑зпротив њега у мраку плете, кује и рује. Цар̏)Е.; црни, мркли
Изворни текст (OCR)
мра̑к м (лок. мра́ку) 1. а. одсуство светлости; простор без светлоси, тама, покр̏чина. — А по тешком мраку, баш у ноћ дубоку, као драгуљ пламса у склопљеном оку. Уј. б. време све слабије видљивости иза заласка сунца, на прелазу из дана у ноћ, почетак вечери, сутон. — Кад се буде хватао мрак, доћи ће овце саме. Кум. в. риб. време између два пуна месеца, уштапа. Деан. Рј. 2. фиг. а. непросвећеност, незнање, заосталост; назадност, назадњаштео: ~ незнања, духовни ~. — Село са својим бедама, са својим мраком ... било је ... далеко иза њега. Ћос. Б. б. неизвесност, необавештеност, непознато; нејасне околноспи. — Пратећи ... историју ... буне човек пада сваки час у мрак, губи везу људи и доrађаја. Јов. С. в. дубина, скривена дубока унутрашњост. — У мраку бића сакупљени страх очекивао је прилику. Уј. Г. тмурно, мрачно расположење, осећање, одсуство ведрине; душевна хладноћа, суровост. — Мрак у души, мрак у срцу. Коч. Био је ... од оних хладних људи којима и кад се осмехују не престаје да бије неки мрак из очију. Андр. И. Једаред га љубоморног бана усред чивитастог мора спопане мрак и љубомора, и он се врати острву. Матош.