мра̑чнӣ
мрачни
Лема
мрачни
Извор
том 3, стр. 432, редослед 6
- 1.
-о̄) 1. који је без довољно светлости, у којему влада мрак, неосветљен, таман; црн.
— Мрачни, кратки дани, суморно јесење.
А ноћу мрачне воде плачу.
- 2.а.
фиг. који показује рђаво расположење, зловољан, потиштен, смркнут.
— Моје чело мрачно на груд ћу ти свинут.
- 2.б.
суморан, мучан, тежак.
— Не, нисам хтио будити ту мрачну бол ил спомен драr.
Они и не познаше оно мрачно доба неспо̏којства.
- 3.а.
фиг. нељудски, нечовечан, зао; низак.
— Кад бисте ви знали колико им је мрачна и крволочна душа! Ћос.
- 3.д.
Он је иначе за друштво био јако резервиран, а тајним везама и мрачним склоностима својеrа бића. Уј.
- 3.б.
који изазива подозрење, сумњу, сумњив, неисправан, негативан.
— Имао је неких мрачних послова.
- 4.а.
фиг. који је против прогреса, назадан, назадњачки, мрачњачки.
— Тада је почело оно велико рвање мрачних сила и слободољубивих народа.
- 4.б.
непросвећен, неук, примитиван, заостао.
— Алах, акбар ... одјекује кроз душе и кроз цео свакидашњи живот тих мрачних милијуна.
- 5.
фиr. нејасан, мутан, таман.
— Човјек преко осјетила добива само мрачну спознају, а праву спознају даје му тек ум. Ант.
- 1.
Када би помишљао на њУ, то бијаше једва нешто више од мрачна сјећања на своје ђачке дане. Ков. А.
Изворни текст (OCR)
мра̑чнӣ, -а̄, -о̄) 1. који је без довољно светлости, у којему влада мрак, неосветљен, таман; црн. — Мрачни, кратки дани, суморно јесење. Змај. А ноћу мрачне воде плачу. Уј. 2. фиг. а. који показује рђаво расположење, зловољан, потиштен, смркнут. — Моје чело мрачно на груд ћу ти свинут. Крањч. С. б. суморан, мучан, тежак. — Не, нисам хтио будити ту мрачну бол ил спомен драr. Домј. Они и не познаше оно мрачно доба неспо̏којства. Вас. 3. фиг. а. нељудски, нечовечан, зао; низак. — Кад бисте ви знали колико им је мрачна и крволочна душа! Ћос. Д. Он је иначе за друштво био јако резервиран, а тајним везама и мрачним склоностима својеrа бића. Уј. б. који изазива подозрење, сумњу, сумњив, неисправан, негативан. — Имао је неких мрачних послова. Козарч. 4. фиг. а. који је против прогреса, назадан, назадњачки, мрачњачки. — Тада је почело оно велико рвање мрачних сила и слободољубивих народа. Пол. 1944. б. непросвећен, неук, примитиван, заостао. — Алах, акбар ... одјекује кроз душе и кроз цео свакидашњи живот тих мрачних милијуна. Кнеж. Б. 5. фиr. нејасан, мутан, таман. — Човјек преко осјетила добива само мрачну спознају, а праву спознају даје му тек ум. Ант. 1. Када би помишљао на њУ, то бијаше једва нешто више од мрачна сјећања на своје ђачке дане. Ков. А.